ANKSIOZNOST I DEPRESIJA: KAKO DA IH RAZLIKUJEMO

Anksioznost i depresija: bolesti današnjice o kojima treba govoriti!

ANKSIOZNOST I DEPRESIJA: KAKO DA IH RAZLIKUJEMO

Anksioznost i depresija su još jedna od tabu tema o kojima se slabo govori. Koliko smo zarobljeni u svojim uverenjima da sve na ovom svetu možemo sami pokazuje i činjenica da sve što nam se dešava u životu pokušavamo da zadržimo za sebe, kako nas drugi ljudi ne bi omalivažavali i podsmevali nam se. Sama ću. Proći će. – često su misli koje se vrzmaju po glavama ljudi koji imaju problem sa mentalnim zdravljem – depresijom ili anksioznošću. 

Po najnovijim istraživanjima, svaka četvrta osoba u svetu ima probleme sa mentalnim zdravljem u nekom periodu svog života. Svaki put kada se rade kampanje o tabu-temama, poput ove, najpozitivniji ishod imaju one u kojima se poznate ličnosti ohrabre da govore u prilog tome. Na taj način se i nama, smrtnicima, stavlja do znanja da smo svi jedno i da se taj mali dizbalans može dogoditi svakom. Borci za očuvanje mentalnog zdravlja veoma su zahvalni što su javne ličnosti poput Elen Dedženeris, Džim Kerija, Tom Kruza, Eminema, Lejdi Gage i mnogih drugih, počele javno da govore o mentalnim bolestima i psihičkim problemima ne bi li zauvek otklonili osećaj stida i veo tajne koji obavija ovu osetljivu temu.

Nikada se nisam našla u stanju depresije iz koje nisam mogla da se izvučem. Možda i jesam, ali sam nesvesno uspela da pomognem sebi. Depresija se uglavnom povezuje sa negativnim periodima u životu, ali ono što malo ljudi zna, može pojaviti i kada nam je sve u najboljem redu. 

Depresija ili anksioznost nisu stanja koja se prepoznaju na prvu loptu, stoga je važno da ih razlikujemo.

Dominantna emocija kod anksioznih poremećaja je intenzivan i kontinuiran strah. Strah da će se dogoditi nešto negativno što će ugroziti život ili zdravlje te osobe/bližnjeg. Fiziološki se javlja ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, znojenje dlanova, drhtanje, osećaj gušenja, osoba je uznemirena i njen energetski nivo je povišen. Na ponašajnom planu mogu se javljati izbegavajuća ponašanja pri čemu osoba počinje da izbegava određene životne situacije za koje proceni da mogu biti ugrožavajuće po nju (npr. izbegava da ide sama na javna mesta, izbegava liftove i sl.).  

Depresiju pre svega karakteriše neraspoloženje, kontinuirana tuga koja nema neki vidljivi spoljašnji okidač (npr. gubitak drage osobe/posla), gubitak energije i želje za različitim aktivnostima koje su ranije izazivale zadovoljstvo, prisutan je i pojačan umor. Depresivne misli su usmerene na loše događaje iz prošlosti, osoba često okrivljuje sebe/druge, ne postoji strah od budućnosti kao kod anksioznog poremećaja, jer je sve crno i beznadežno – budućnost, prošlost, sadašnjost. 

Zajedničko ovim poremećajima je da i jedan i drugi poremećaj prate negativni afekti i lanac negativnih misli koji se ponavlja. 

Ukoliko se vi ili neko vama drag nađe u jednoj od ove dve situacije, preporuka je razgovor sa stručnom osobom – psihologom. Psiholozi su obučeni da uz pomoć različitih metoda otkriju srž problema i da kroz samo nekoliko razgovora pomognu da vam bude bolje. 

Ne treba se stideti nemoći i straha koji osećamo kada se susretnemo sa mentalnim poremećajem, jer je normalno da se tako osećamo kada je posredi nešto nama nepoznato. Najbolje je da na ta stanja gledamo kao na neku blokadu koju treba da odblokiramo. Stoga, kao što sam na početku teksta rekla ne zavaravajte sebe da sve možete sami, izbegavanje ove teme može samo da pogorša stvari. Ljudima koji se leče od ovih poremećaja neretko treba samo razgovor, razumevanje i malo pažnje. Često se oni koji se bore sa ovim problemom zatvaraju u sebe iz straha od reakcije bliskih ljudi. Ako dođete u situaciju da vam se osoba poveri, ne odbacijte je i ne osuđujte. Pokušajte da je razumete, pružite podršku i ohrabrite da potraži pomoć. Podrška je bitna u svim segmentima života, pa nema razloga da u ovom slučaju izostane.



Lektorka: Dragana Dimitrijević