BIZNIS: Jelena Consulting o aktuelnom fenomenu staklene litice

Do sada ste već čuli za staklenu tavanicu (ili plafon), ali šta je fenomen staklene litice? Jelena CONSULTING objašnjava ovaj novi pojam iz ugla organizacionog konsaltinga, uz pojašnjenje zašto su ovi fenomeni, koji se tiču žena na radnom mestu, baš sada važni.

BIZNIS: Jelena Consulting o aktuelnom fenomenu staklene litice

Staklena tavanica (glass ceiling) naziv je koji se koristi za prepreke koje sprečavaju žene da se u punom obimu uključe među vodeće članove recimo neke kompanije ili da uđu u sam vrh u nekoj profesiji. Probiti taj „nevidljivi“ stakleni plafon (koji je po brojkama nekad i te kako vidljiv) i dalje je cilj brojnim ženama u njihovim naučnim ili profesionalnim karijerama. Sledeći korak koji se može desiti ženama koje uspeju da probiju stakleni plafon i budu potpuno jednako tretirane kao svoje muške kolege nazvan je staklena litica – glass cliff. 

Sistemski tretman žena na radnom mestu

Upitali smo Jelenu Dimitrijević i Jelenu Tasić Plećaš iz Jelena CONSULTING-a o čemu je stvar sa staklenom liticom. I evo šta su odgovorile. 

„Ni kolege iz psihodinamskog dela naše struke kažu da nemaju puno iskustva s fenomenom staklene litice, a ni mnogi psiholozi sa kojima smo razgovarale ne znaju šta je. Taj fenomen jednostavno je još nedovoljno poznat iz istraživanja, ali nam je drago da podelimo naša iskustva u radu s efektom staklene litice jer se pokazuje kao sistemski fenomen. O ovome treba da počnemo da razmišljamo svi zajedno, kao društvo, u korporacijama. Jedan od razloga je, naravno, što žene čine polovinu zaposlenih. Drugi je što ovaj fenomen dolazi do izražaja posebno u kritičnim situacijama, recimo poput ovogodišnje kovid krize.

A šta je tačno staklena litica?

Jelena CONSULTING daje kratko objašnjenje: postavljanje žena u vodeće uloge u situacijama ekstremne krize i potencijalnog lošeg ishoda, recimo postavljanje žena na liderske pozicije u loše poslujućim kompanijama. Uz obrnut primer: postavljanje muških lidera na čelo kompanija koje posluju sa uzlaznom putanjom. 

Kako nam pojašnjavaju Jelena Tasić Plećaš i Jelena Dimitrijević, istraživanje o ovom fenomenu radili su 2004. Mišel Rajan i Aleksandar Haslam sa Univerziteta u Eseksu i oni su zaslužni za termin staklene litice. Još nešto što su istakli jeste činjenica da se staklena litica posebno dešava u kriznim situacijama. „Dobar primer bio je postavljanje Tereze Mej na čelo države baš uoči Bregzita, od kojeg se implicitno očekivalo da unazadi Veliku Britaniju. U koroporativnom svetu sličan primer bilo je postavljanje Marise Mejer na čelo Yahooa nakon što im je napredak Googla oborio akcije“, kaže Jelena CONSULTING.

Zašto treba da razmišljamo o staklenoj litici?

Kako ističu iz Jelena CONSULTING-a, odabir žene za poziciju na čelu kompanije može biti signal iz samog sistema (kompanije, države) da je potrebna suštinska, promena iznutra

Ono što je po njima važno naglasiti je da staklena litica može biti jedna diskretna, ali opasna forma diskriminacije. S jedne strane utiče na ženinu mogućnost da postane uspešna u punoj meri, a može biti opasna i za kompanije. Narušava diverzitet koji je neophodan u njima, i od kojeg zavisi između ostalog i mogućnost kompanije da se uvede i održi dobru atmosferu za inovacije, što je u kriznim periodima od suštinskog značaja.

Jelena Dimitrijević iz Jelena CONSULTING-a nam objašnjava da, iako još uvek nije dovoljno istraženo zašto se tačno dešava fenomen staklene litice, inspiracija da se priča o njemu, posebno u njihovim IGTV videima, dolazi zbog toga što je zajedno s koleginicom u praksi nailazila na žene koje su se našle u takvom „nebranom grožđu“, što je kod njih ubrzavalo sindrom burnouta (izgaranja na poslu). Smatraju da bi bilo korisno uraditi detaljnija istraživanje staklene litice upravo zbog toga. 

U Jelena CONSULTING-u smatraju da je važno i da i muškarci, a naravno i žene budu svesni postojanja staklene litice, kako bi imali kapacitet da bolje donose odluke na liderskim pozicijama, kako bi svoje kompanije učinili inkluzivnijim i boljim, te samim tim i prilagodjivijim promenama. 

 

Autor teksta: Jelena CONSULTING

Foto: Nikola Plećaš

Pročitajte i: BIZNIS: KAKVI NAM TAČNO LIDERI TREBAJU TOKOM KOVID KRIZE?