MARINA PAJKIĆ, NUTRICIONISTA: "Svaka istinska promena kreće iz naše glave."

Marina Pajkić je po struci farmaceut, ali je svoju sreću pronašla izvan pulta u apoteci motivišući druge na promene.

MARINA PAJKIĆ, NUTRICIONISTA: "Svaka istinska promena kreće iz naše glave."

Njen moto glasi: "Poenta života je da dišeš, ne da se gušiš" i potvrđuje da za prave izbore uvek ima vremena. Kao neko ko je svoje telo i um dovela do savršenstva sada uživa da pomaže ljudima. Život je vodila kroz nekoliko zemalja, ali je ipak odlučila da se stacionira u Beogradu. Marina će u narednom periodu za naš magazin pisati tekstove na temu zdrave ishrane, motivacije i uopšte života, te vam je kroz ovaj intervju predstavljamo.

Za početak bih volela da nam se predstaviš, jer ćeš ubuduće pisati za naš magazin i to nas posebno raduje. Ko je Marina? 

Uhh… teško pitanje. Marina je osoba koja se trudi da svojim ličnim primerom inspiriše druge ljude na promene jer je i sama napravila velike promene što se tiče načina života, ishrane, ali i načina razmišljanja o životu jer svaka istinska promena zapravo kreće iz naše glave.

Kada si i zbog čega odlučila da se baviš baš ovim poslom?

Da budem iskrena, bez obzira što sam završila za strukovnog farmaceuta, nisam pridavala veliki značaj ishrani. Tek kada sam primetila da sam često umorna, bez energije i da mi se povećava potreba za nezdravom hranom i slatkišima, sam shvatila da ne idem u dobrom pravcu i da nešto moram da menjam. To me je nateralo da se više informišem i edukujem oko ishrane. Ulazeći u ceo taj svet sam shvatila a i sama osetila koliko je ishrana zapravo bitna ne samo za naš izgled već i za naše zdravlje i dobar osećaj. Ta probuđena svest me je naterala da svoj životni put preusmerim u drugom pravcu i da ljudima pomažem na ovaj način.

Foto: Privatna arhiva

Stalno razgovaraš sa klijentima o njihovoj ishrani. Koje su najčešće greške koje većina ljudi pravi?

Zbog ubrzanog načina života sve veći broj ljudi ima izazov sa organizacijom svog vremena i kao posledica toga često kod ljudi dolazi do prejedanja u večernjim satima. Sigurna sam da veliki broj ljudi zna taj osećaj kada dođe posle posla pa je u stanju da pojede “pola frižidera”. I još jednu stvar koju bih napomenula je definitivno kod većine ljudi nedovoljan unos vode i zanemarivanje njene važnosti.

Jesu li tri obroka i dve užine zaista neophodni ako želimo da se pravilno hranimo?

U principu je bitno da ne pravimo velike razmake između obroka kako se metabolizam ne bi usporio. U proseku treba imati 4 do 5 obroka, u zavisnosti koliko nekome traje dan i u zavisnosti od njegovih potreba. Na taj način ćemo telu obezbediti sve potrebne nutrijente i ravnomerno uneti potrebnu količinu kalorija.

Foto: Privatna arhiva

Za sve nas koji obožavamo grickalice hoćeš li nam dati neki predlog zdravih grickalica, odnosno šta nam preporučuješ da konzumiramo između obroka?

Ono što se najčešće preporučuje za užine jeste voće, smoothie od voća i povrća, salate, orašasti plodovi, razne varijante sendviča od integralnog hleba npr. sa humusom i salatom, suvo voće ili kombinacije ovih namirnica. Za one koji su voljni da se malo potrude, postoji dosta jednostavnih i brzih zdravih recepata za slano ili slatko pecivo, razne vrste kolača koje možete iskoristiti za užinu ili kao deo nekog obroka.

Da li nam je, po tvom mišljenju, detoks zaista neophodan i kako možemo da ga sprovedemo?

Nažalost, veliki broj ljudi se danas hrani brzom, masnom i teškom hranom koja može ostati dugo vremena u našim crevima što dovodi do truljenja hrane, ispuštanja toksina i kroz vreme do raznih zdravstvenih problema. Zato je bitno da našem telu obezbedimo redovno čišćenje kako bi se oslobodili štetnih materija iz organizma. Akcenat treba dati na namirnicama biljnog porekla jer su bogate vlaknima, a vlakna su čistači naših creva. Uz to je jako bitan dovoljan unos vode jer biljna vlakna traže vodu kako bi nabubrela i pokrenula proces čišćenja.

Nekako je svima doručak najveći izazov. Možeš li sa nama podeliti par predloga za brz, a dovoljno kaloričan doručak?

Doručak treba biti jak, ali nutritivno jak, ne kalorijski kako većina ljudi u Srbiji misli. Treba nam dati sitost ali ne i težinu u stomaku. Najčešće varijante koje preporučujem su razne vrste žitarica sa vodom ili biljnim mlekom, voćem, orašastim plodovima, semenkama ili sve to sjedinjeno u vidu smutija samo naravno treba biti obazriv sa količinama jer kada je obrok u tečnijem stanju, lako možemo da preteramo. S obzirom da nam je hrana danas sve siromašnija hranljivim materijama, imamo izazov da napravimo obrok koji je kompletan i izbalansiran, a sa druge strane da ne sadrži previše kalorija. U tome dosta mogu da nam olakšaju razne dopune u ishrani, zamenski obroci koji su visoko nutritivni, a nisko kalorični i vrlo zahvalni jer se mogu kombinovati sa već navedenim namirnicama.

Pročitajte i: IVAN MARJANOVIĆ, AVANTURISTA:"Prihvatite sve što je korisno, odbacite sve što nije i dodajte nešto što je vama jedinstveno."