MILAN STOJILKOVIĆ, TRENER PLIVANJA: "Od reprezentativca Srbije do trenera u Švajcarskoj."

Prvi Leskovčanin koji je branio boje Republike Srbije, Milan Stojilković, iz prevelike ljubavi prema plivanju postao je profesionalni trener. Svoju edukaciju i posao nastavio da gradi u drugoj zemlji. Sve rezultate postigao je sam i to je, kako nam je rekao, njegov najveći uspeh.

MILAN STOJILKOVIĆ, TRENER PLIVANJA: "Od reprezentativca Srbije do trenera u Švajcarskoj."

Igrom slučaja i životnih okolnosti nosimo isto prezime, a možda smo i neki rođaci. Kako bilo, ceo tim Ogledalo magazina se trudi da u svoj Internet kutak uvrsti sve one ljude koji u različitim poljima života ostvaruju zapažene uspehe. U tu grupu ubraja se mladi tata i profesionalni trener plivanja, koji je svoj mali rodni grad Leskovac, zamenio još manjim gradom u Švajcarskoj u kojem je našao sreću. Splet srećnih okolnosti ili sudbine otvorio mu je vrata ka uspehu i zemlji u kojoj se poštuje tuđe zalaganje i rad. Interesantno je da je plivač i trener, Milan Stojilković sve rezultate, takmičarske ali i trenerske postigao sam, a pored deflin stila plivanja, uža specijalnost mu je rad sa decom koja ga obožavaju. U narednim redovima, upoznajte Milana i njegov put, i verujemo da ćete čitajući ovaj intervju pronaći motivaciju i hrabrost da menjate stvari. 

Milane, zaista sam želela da uradim intervju sa tobom, jer smatram da kao plivač i trener imaš mnogo toga da podeliš sa našim čitaocima. Za početak, možeš li nam reći ko je Milan Mimi Stojilković, plivač i trener iz Leskovca?

Pre svega bih se zahvalio magazinu Ogledalo na pozivu i pozdravio sve čitaoce. Uff, teško pitanje ali dobro… ko je Milan Stojilković? Osoba koja uživa u sportu i na moju veliku sreću, trener plivanja.

Kada si otkrio da je plivanje tvoj poziv?

S obzirom na to da potičem iz sportske porodice od malena se bavim sportom. Od svoje 15. godine počeo sam da se bavim plivanjem. Prekretnica su mi bile Olimpijske igre 2004. godine koje su se održavale u Atini. Svako veče sam gledao finalne trke plivanja i najveći utisak mi je ostavio delfin stil, naravno, zahvaljujući Miloradu Čaviću. 

Foto: Privatna arhiva

Verujem da ti svi plivački stilovi idu od ruke, ali iz prve ruke znam da je delfin tvoja specijalnost. Zašto je dobro plivati delfin stilom i kako to uraditi pravilno? 

Delfin stil mi je bio specijalnost, ali sam voleo da plivam ostale stilove. Česti komentari su bili odabrao si najteži stil. Svi treneri plivanja i plivači znaju da su na trci svi stilovi podjednako teški. Ima mnogo razloga zašto bi trebalo plivati, a ja ću reći samo nekoliko. Plivanje je sport gde nema uticaja gravitavcije, ne opterećujemo zglobove i jačamo svaki mišić. Kod delfin stila je nabitnija sinhronizacija rada ruku i nogu.

Tvoji uspesi na takmičenjima su bili vrlo brzo zapaženi, te si plivao i za reprezentaciju Republike Srbije. Onda se desila jedna nezgoda u kojoj si zadobio povredu koja te koštala karijere. Kako si prebrodio taj period i da li si se možda ponovo odvažio da plivaš na nekom takmičenju?

Imao sam sreću da sam studirao u Nišu i trenirao u dobrom klubu "Niš 2005". Rezultati su mi bili zapaženi od strane nacionalnog selektora, gospodina Igora Beretića, koji me je stavio na spisak reprezentativaca Srbije za međunarodno takmičenje „Tromeč“ ili susret reprezentacija Srbije, Slovenije i Hrvatske. Tada sam i postao prvi Leskovčanin koji brani boje Srbije u plivanju.
Da, doživeo sam nesreću. Imao sam prelom podlaktice. Nakon toga sam nastavio sa plivanjem. Trebalo mi je duže vemena da se vratim na stare rezultate i uspeo sam nakon dve godine treniranja da se popnem na pobedničko postolje na državnom prvenstvu. Imao sam problema sa rukom, ali sam uživao u plivanju i te probleme vešto skrivao i ignorisao.

Foto: Privatna arhiva

Nakon nekoliko godina vratio si se plivanju, kao trener. Radiš pretežno sa decom i mladim plivačima. Može li se reći da je suština tvog posla da deca zavole plivanje i ostanu u sportu ili ipak nešto više?

Posle tog prvenstva sam počeo da obučavam neplivače u školi plivanja "Dubočica", uzrasta od  7 do 10 godina i veoma brzo sa svojim kolegom formirao takmičarsku grupu koja se sastojala od dvadesetak plivača. Brzo su počele da pršte medalje na regionalnim, međunarodnim, državnim prvenstvima, obarali smo državne rekorde u ime kluba i grada Leskovca. Cilj mi je bio da deca uživaju u plivanju i zavole ga, jer mi to kasnije garantuje dobre rezultate ako se opredele za takmičarsko plivanje. Sa druge strane, ako se ne opredele imaće pozitivnu sliku o sportu, pa ce možda otići na neki drugi sport i takmičiti se.

Sa kojim izazovima se susrećeš u radu sa njima?

Sam rad sa decom je izazov jer učestvuješ u vaspitanju i građenju ličnosti te dece. Rezultat jeste bitan, ali ne i presudan. Ne može svako da bude profesionalac, ali svako može da se bavi sportom i uživa u njemu.

Foto: Privatna arhiva

Zbog čega si odlučio da svoju trenersku karijeru nastaviš u Švajcarskoj?

Odlučio sam se zbog uslova koji su mi nudili i zbog budućnosti moje porodice. Par puta sam sa svojom suprugom putovao u Švajcarsku i upoznao je malo. Bili smo oduševljeni prirodom, ljudima, kulturom u svakom pogledu i stilom života koji oni vode.

Zanimljivo je da si ti bukvalno sam, bez ičije pomoći, dobio posao u inostranstvu. Kako?

Video sam na Internetu da traže trenere plivanja i prijavio sam se. Brzo nakon toga su mi odgovorili da su oduševljeni mojim CV-em. Imali smo Skype sastanak, tu smo se dogovorili da dođem na 4 dana probnog rada. Za ta 4 dana dopao sam se deci iz kluba, svim trenerima, i to je bilo dovoljno da mi ponude posao i prepoznaju kvalitet.  

Foto: Privatna arhiva

Koliko je teško započeti život ispočetka daleko od svoje porodice, prijatelja i zemlje? I po čemu se tvoj posao u Srbiji razlikuje od posla u Švajcarskoj?

Život je izazov. Žao mi je što sam iza sebe ostavio dobar tim i sav trud koji sam uložio tamo. Ranije je bilo teško kada se ne vidiš dugo sa prijateljima. Sada je to vema lako, uz pomoć društvenih mreža mogu da se vidim i čujem sa svima. S obzirom na to da sam se ostvario u ulozi roditelja, sada svoj život gradim upravo ovde i radujem se tome.

Posao se ne razlikuje previše, jedino što ovde imam ogromnu podršku kluba, i dosta ulažu u moje dalje usavršavanje što mi se jako dopada. Uz mene su šta god da mi zatreba ili želim da uradim.

View this post on Instagram

Swedish swim mafia

Pročitajte i: NEMANJA VOJNOVIĆ, FOTOGRAF: "Hiljade loših fotografija mogu voditi ka uspehu."

Lektorka: Dragana Dimitrijević