MILIVOJE MILI ČOLIĆ, NOVINAR: "Fascinira me koliko ljudi ćute i foliraju se, a nije mi jasno zarad koga i čega?!"

Milivoje Mili Čolić je rođeni Zemunac, novinar, kolumnista, estradni kritičar i zaljubljenik u prirodu. Kada razgovarate sa njim opiće vas njegova harizma, a razoružati britak jezik.

MILIVOJE MILI ČOLIĆ, NOVINAR: "Fascinira me koliko ljudi ćute i foliraju se, a nije mi jasno zarad koga i čega?!"

Zahvaljujući svom retkom talentu za iskrenost, pobrao je simpatije mnogih, kako na društvenim mrežama, tako i pisanjem kolumne u dnevnim novinama “ALO!“ i magazinu "Cover". Pored toga, može se pohvaliti saradnjom sa tri televizije, magazinima „Turistički svet“ i „Lepota i zdravlje“, kao i autorskom emisijom "Estradanje" na Ženska TV. U nastavku teksta pročitajte intervju sa možda najiskrenijom osobom na estradnom nebu Srbije. Verujemo da će vas njegova istina naterati da se zapitate, možda malo naljutite, ali i nasmejete.

Ko je MILIvoje Čolić i odakle on u ulozi estradnog kritičara?

Ja sam na prvom mestu novinar, kolumnista, televizjski autor, vlasnik bloga #ESTRADAnje i dečak iz bajke „Carevo novo odelo“ koji na sav glas viče: „Car je go“. Rođeni sam Zemunac i tikva sa korenom. U današnje vreme je to i više nego dovoljno. Ljubitelj pop kulture, umetnosti i šou-biznisa. Estradnim kritičarem napravile su me kolege koji su me izvukle iz anonimnosti i pomogli u promovisanju svega što iskreno radim. Sve je počelo 2015. godine kada sam pod okriljem „Wannabe Magazine“ otvorio blog, usledila su brojna gostovanja po domaćim televizijama, intervjui za novine i portale, potom sam dobio ponudu da pišem scenario za emisiju „Desetka“ što radim pune četiri godine. Na Ženska TV uređivao sam i vodio emisiju „ESTRADAnje“, a pune dve godine za ALO! novine pišem kolumnu pod nazivom „Estrado, alo!“.

Ne libiš se da stvari nazoveš pravim imenom. Da li se iskrenost i britak jezik mogu posmatrati kao odraz smelosti u današnje vreme?

Iskrenost se u svakom vremenu može posmatrati kao odraz smelosti. Pošto svako ima svoju istinu, njom je besmisleno i dosadno se baviti. Ja sam odabrao da budem iskren. Zanimljivo je, na prvom mestu meni, a to je najvažnije. Često kažem da ne pišem istinu, već iskreno, ali ispostavlja se da na taj način najbolje dolazim do istine. Po količini poruka koje na dnevnom nivou dobijam putem društvenih mreža meni lično nije fascinantno to što sam ja iskren i što govorim i pišem istinu već me više fascinira koliko ljudi ćute i foliraju se, a nije mi jasno zarad koga i čega?!

Foto: Privatna arhiva

Zašto ljudi generalno imaju potrebu da se “lažno” predstavljaju i kako da stanemo na put tome?

Kako se ja ne predstavljam lažno, ja ne mogu da znam u čemu leže porivi ovakvih oblika ponašanja. Sve to pravdam vizuelnom kulturom u kojoj živimo i društvenim mrežama koje su postale svakodnevica savremenog čoveka. Ljudi žele da predstave svoj život na najlepši mogući način jer danas ako nisi mald, lep i bogat kao da nemaš prava na život i uživanje. Ne mislim da tome mora da se staje na put, odlično je što sve to postoji samo je važno da to uzmemo kao primer kako ne bi trebalo da se ponašamo. To je sve jer je to i najlakše.

Školovanje si započeo na Fakultetu političkih nauka, ali si onda prešao na Fakultet za kulturu i medije. Zašto si se odlučio na taj korak i šta si naučio kroz školovanje?

Moje najveće kajanje je što nakon gimnazije nisam studirao Istoriju umetnosti.  Večiti sam apslovent Fakulteta političkih nauka i diplomirani kulturolog i komunikolog Fakulteta za kulturu i medije. Školujući se naučio sam da pravo obrazovanje u sferi kojom se bavite počinje tek kada vam u ruke daju bilo kakvu diplomu, jer nakon položenih ispita apsolutno ništa ne znate.  Za moj posao diploma nije od presudne važnosti, ali pismenost, radoznalost i konstantno učenje jesu. O savremenim medijima ništa ne znam i svakim danom samo učim. To je osnovna deviza.

Šta je tvoj cilj u novinarskom poslu?

Želim da ozbiljnu kritiku i kolumnu kao formu novinarskog izražavanja vratim na velika vrata u savremeni medijski sistem. Danas se čini da sve imamo na televiziji, internetu i na portalima, ali retko ko vidi i prznaje da svemu fali ozbiljan autorski pečat.

Da li je za tebe biti slobodan u medijskom sistemu Srbije jednako biti potpuno iskren u izražavanju?

U mom slučaju to znači apsolutno to, ipak i na tome sam mnogo radio. Autocenzura mora da postoji. Tamo gde je puko pljuvanje, ne mođe se naći konstruktivna kritika. Svuda istupam sa svojim imenom, prezimenom i fotografijom i na taj način najbolje klasifikujem sopstveni diskurs.

Šta sve javne ličnosti može da izdvoji u masi, pa da postanu tema tvojih kolumni i IG story-ja?

Važno je samo da u meni ne izazivaju ravnodušnost. Ko me redovno i dovoljno dugo prati dobro zna da sa podjednakom strašću i kritikujem i hvalim.

Koji je tvoj najveći uspeh do sada?

Sam sebi sam najveći kritičar. Sve što sam do sada postigao je posledica napornog rada, ali premlad sam da bih rekao šta je moj najveći uspeh. Ja nisam dao ni pedeset procenata onoga što znam i umem da radim. Ovo opet možete da me pitate za deset godina.

I za kraj, šta bi Milivoje Mili Čolić poručio čitaocima magazina Ogledalo?

Kad god se pogledate u ogledalo budite sigurni da je u tom trenutku ono što vidite u njemu najbolja verzija vas. Juče je možda bilo bolje, ali u tom trenutku je to što vidite jednostavno najbolje.

Lektorka: Dragana Dimitrijević